Kompostiranje

You are here:

Home
Usluge
Kompostiranje

Kompostiranje je proces biološke razgradnje organske materije. Neophodno je prisustvo aerobnih mikroorganizama. Ovo faktički znači da je za kompostiranje neophodno prisustvo vazduha. Finalni proizvod je kompost.

Kompost je stabilan proizvod sličan humusu karakterističnog mirisa zemlje. Tokom procesa kompostiranja dolazi do stabilizacije biorazgradivog otpada. Kao ulazna sirovina za kompostiranje ulaze vlažna i čvrsta organska materija, otpad od hrane, baštenski otpad, papir, kartoni i slično.
Osnovna razlika između procesa kompostiranja i prirodnog razlaganja jeste u tome što je proces kompostiranja kontrolisan proces. Pored ulazne sirovine neophodno je prisustvo kiseonik, vode i mikroorganizama. Indikator uspešnosti procesa je razvijanje toplote u kompostoj hrpi.

Bioplug je mikrobiološki preparat za razgradnju organske materije i kompostiranje. Doza primene je pri kompostiranju od 0,5 – 1 l/m3 (metar kubni) u zavisnosti od zbijenosti kompaktnosti mase. Delovanjem Biopluga se ubrzava i kontroliše kompostiranje. Kompost dobijen primenom Biopluga je bez prisustva patogenih mikroorganizama (izazivača bolesti) jer se razvijaju temperature od preko 60 stepena celzijusa koje ne pogoduju patogenim organizmima.

Kompost u zemljištu povoljno utiče na poboljšanje vodnog-vazdušnog i toplotnog režima zemljišta. Može se koristiti za poboljšanje kvaliteta degradiranih zemljišta i kao supstrat u proizvodnji različitih biljnih vrsta.

Treba imati u vidu da se velike količine čvrstog komunalnog otpada odlažu na deponijama i utiču na zdravlje ljudi ali i na kvalitet životne sredine. Gasovi koji se ovom prilikom emitujući su CO2 , CH4 koji doprinose efektu staklene bašte.

Takođe, u poljoprivrednoj proizvodnji nastaju velike količine organiskih ostataka. Pod poljoprivrednim organskim ostacima podrazumevaju se ostaci biomase jednogodišnjih biljaka, slama, kukuruzovina, oklasak, stabljike drugih biljaka, ljuske, ostaci nastali orezivanjem voća, kao i neiskorićeni ostaci hrane domaćih životinja. Ove materije mogu poslužiti kao dobra sirovina za dobijanje kvalitetnog komposta.

Kolike su količine poljoprivrednog otpada ukazuje podatak da na proizvedenu 1 t zrna kukuruza nastaje 900 kg žetvenih ostataka. Ove količine otpada predstavljaju značajan izvor zagađenja životne sredine ali pravilnim tretiranjem može se dobiti koristan proizvod. Ne sme se zaboraviti da se stepen razvijenosti jednog društva meri i njegovim odnosom prema otpadu. Direktiva EU o deponijama (99/31/EC) zahteva od zemalja članica implementaciju nacionalnih strategija za smanjivanje odlaganja biodegradabilnog otpada na deponijama. Kompostiranje će imati sve veći značaj kao alternativna opcija tretmana biodegradabilnog otpada.

Uloga mikroorganizama u kompostiranju

Najaktivniji organizmi u procesu kompostiranja su bakterije, gljive i aktinomicete. Ovi organizmi su prisutni u otpacima hrane, zemljište, lišću, otpacima trave. Kompostiranje je zasnovano na sukcesiji mikrobnih populacija pri čemu uslovi koje stvara jedna grupa mikroorganizama podstiče aktivnost populacije organizama koja je nasleđuje.

Različite vrste mikroorganizama su aktivne u različitim fazama kompostiranja. Mezofilni mikroorganizmi razlažu organsku materiju i povećavaju temperaturu kompostne smese čime stvaraju uslove za sopstveni rast i razvoj ali istovremeno stvaraju uslove za razvoj termofilnih populacija. Bakterije su uglavnom najbrojnije u kompostnoj gomili i razgrađuju lako dostupna jedinjenja (proteine, ugljene-hidrate). Takođe, prisutne su i azotofiksirajuće bakterije koje vezuju atmosferski azot i inkorporiraju ga u ćelijsku masu. Gljive imaju važnu ulogu u kompostiranju i to u fazi sušenja komposta, pošto one podnose uslove sa malo vlage bolje nego bakterije. Takođe, neke gljive imaju enzimske sisteme koji učestvuju u razlaganju lignina i hitina.

Kompostiranje je dugotrajan proces ali poslednjih godina došlo je do napretka u tehnologiji kompostiranja unošenjem mikrobnih inokulanata i na taj način ubrzavanja i usmeravanja procesa kompostiranja. Pored toga primenom selekcionisanih mikrobnih inokulanata omogućava se dobijanje komposta definisanog i ujednačenog kvaliteta.